Koristim Linux veƒá skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istra≈æuje razne distribucije, pa reših da ka≈æem što šta na tu temu. Naime, danas meƒëu cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, ƒçak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoƒánija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…

Šta je Linux i ƒçemu on slu≈æi?

Verovatno ste veƒá negde ƒçuli sledeƒáu opisnu ‘definiciju’:

Linux je besplatna zamena za Windows.

Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najƒçešƒáe jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije meƒëu širim narodnim masama i to najƒçešƒáe jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da preƒëu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatiƒçnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela 

Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiƒçu iz GNUprojekta, meƒëutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.

Linux svoje korene vuƒçe još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC raƒçunara, servera, klastera, super-raƒçunara, mre≈ænih ureƒëaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:

I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have  .

Možda znate, možda i ne, ali i:

Google Android je baziran na Linuxu

Filozofija slobodnog softvera

Kao što veƒá pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znaƒçi da svako mo≈æe besplatno da ga koristi, umno≈æava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:

• izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
• binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u naƒçin njegovog rada.

U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, veƒá se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priƒçu, tako da ƒáemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umno≈æavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporuƒçuje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).

Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadu≈æbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se mo≈æe protumaƒçiti i kao besplatn, što ne mora da bude sluƒçaj mada najƒçešƒáe jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se ƒçešƒáe koristi termin “liberal“.

Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraƒáeno se obele≈æava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” mo≈æete proƒçitati na Wikipediji. Veƒáina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadr≈æi samo FLOSS.

Linux distribucije

Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se veƒáina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (naƒçina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:

• Debian – deb paketi
• Slackware – tarball paketi i izvorni kod
• RedHat – rpm paketi

Ove glavne distribucije va≈æe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i odr≈æavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najƒçešƒáe u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji ≈æele nove stvari na svom raƒçunaru to baš i ne odgovara, pa ƒçešƒáe koriste njihove preraƒëene verzije ƒçije se nove verzije objavljuju u proseku duplo ƒçešƒáe. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, veƒá vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treƒái nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeƒáe samo donose kozmetiƒçke izmene i drugaƒçija poƒçetna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:

• Debian
  • Ubuntu
    • Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
    • Linux Mint
    • gOS
  • Knoppix
    • Damn Small Linux
    • Backtrack
    • Dreamlinux
  • Linspire
    • Freespire
  • SimplyMEPIS
• Slackware
  • SuSE
    • openSUSE
    • Arch*
  • Gentoo
    • Sabayon Linux
  • Slax
• RedHat
  • Mandriva
    • PCLinuxOS
  • RedHat Enterprise
    • CentOS
    • Scientific
  • Fedora
  • Yellow Dog

Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poreƒëenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem mo≈æete naƒái ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je iDistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.

Kako odabrati pravu Linux distribuciju

Veƒçito pitanje meƒëu korisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu distribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:

1. Koja ƒáe biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istra≈æivanje…
2. Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa raƒçunarom? poƒçetnik, napredni korisnik, profesionalac…
3. Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
4. Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
5. I još koješta sliƒçno…

Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju odakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:

• Linux Distribution Chooser
• PolishLinux.org Distro chooser

Linux konzola

Ukoliko ≈æelite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ƒáete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Veƒá sam pisao kako je to jednostavno u Fedori, a ni[ta komplikovanije nije ni u drugim distribucijama. Sa≈æeti pregled Linux komandi sa istorijom mo≈æete naƒái i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:

• Bash Guide for Beginners
• Linux Command Directory
• Linux Shell Scripting Tutorial – A Beginner’s handbook
• Advanced Bash-Scripting Guide
• Linux Documentation Project Guides

Zašto Linux?

Ako se i dalje pitate ≈æašto bi koristili Linux, daƒáu Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem sluƒçaju trebali bar da ga probate.

• Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primeƒáujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima ureƒëaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa ƒáe Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se veƒá dve decenije dr≈æi svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podr≈æavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
• Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na naƒçin da bude siguran i zaštiƒáen, statistika govori sve: Na Windows platformi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku raƒçunara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
• Cena – Za poƒçetak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. Za veƒáinu standardnih potreba neƒáete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski raƒçunar, prenosni raƒçunar, server ili desktop mašina mo≈æe koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
• Performanse i resursi – Veƒáinu Linux distribucija mo≈æete instalirati i na starijim i slabijim raƒçunarima. Iz novijih ƒáe biti iskošišƒáena sva njihova snaga, a starima ƒáe biti udahnut novi ≈æivot kroz upotrebljivost na brojne naƒçine. Koji god stari raƒçunar da imate, mo≈æete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kuƒáni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
• Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za struƒçnjaka. Danas je stvar potpuno drugaƒçija i siguran sam da bi svako mogao da se snaƒëe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošƒáena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše sve barijere u strahu od korišƒáenja raƒçunara.
• Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada neƒáete morati da reinstalirate operativni sistem svog raƒçunara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši liƒçni podaci i podešavanja na treƒáu. Nova verzuja sistema se automatski najƒçešƒáe dobija kroz a≈æuriranje (update) sisetma, a u sluƒçaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
• Instalacija i update programa – Skoro da nikada neƒáete morati da tra≈æite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
• Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fiziƒçkom hard disku pa ƒáe sistem u svakom trenutku raditi na optimalan naƒçin.
• Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke ƒçak i sa desetinama hiljada programa. Veƒáinu stvari koje Vam zatrebaju naƒái ƒáete na instalacionom disku  ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
• Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na veƒáini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE, na primer, posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaƒáe Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se mo≈æe podesiti da izgleda ili radi na koji god ≈æelite naƒçin.

Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji podu≈æa lista na raznim sajtovima na Internetu pa se dru≈æite sa Google-tom 

GNU/Linux nije samo operativni sistem, veƒá predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega moguƒánost izbora…

Originalni tekst na: http://www.plagosus.net/blog/software/gnu-linux-operativni-sistem-i-distribucije/